Pozdravni govor

Dragi prijatelji, poslovni partneri, saradnici...

Dobro došli večereas na našu proslavu. Nemam reči kojima bih iskazao zadovoljstvo što ste se našem pozivu odazvali u ovolikom broju.

Razmišljajući o tome kako je sve počelo, ne mogu a da se ne setim mog dobrog i duhovitog prijatelja. Kada sam mu rekao da sam, tamo početkom devedesetih, nameran da osnujem privatnu firmu, pogledao me iskosa i rekao: „to ti je kao da 1945. formiraš kvinslišku vladu.“. I danas mislim da je to šala, ali bilo je dana kada sam se ozbiljno zamišljao nad ovim rečima.

Nakon nekoliko raznih pokušaja, sa raznim partnerima i u različitim korelacijama, konačno 1996. formiram svoju samostalnu firmu. NT+ MILENIJUM je rođen. Sa ekipom predanih i odanih saradnika punih entuzijazma, počinjemo da radimo u zemlji na brdovitom Balkanu. U zemlji u kojoj su ekonomske i finansijske sankcije uvedene spolja, a sankcije na zdrav razum iznutra. U zemlji u kojoj i oko koje besne ratovi, a to niko ne priznaje. Zemlji koju ubrzano i beskrupulozno pelješe, osiromašuju i pljačkaju kao da je tuđa.

Srčano se borimo za mesto pod suncem sa hordama raznih „biznismena“ koji pristižu niotkuda naoružani većinom bezobzirnošću i pokradenim parama. Provlačimo se između raznih scila i haribdi. Izgleda uspešno, čim opstajemo u tom ne-vremenu. A prepreka ima napretek.

Sećamo se, bez imalo nostalgije, onih dana kad se benzin kupuje u selima na granici sa Rumunijom, i gde musavog ciganina koji vam prodaje litar za tri nemačke marke oslovljavate sa „šeik“. Ili dana kad svi uzdržanog daha ćute, samo kovnica novca radi prekovremeno, naši dragi prijatelji iz Narodne banke po celu noć dopisuju nule na novčanicama. Duhoviti predlažu nove apoene novčanica formata A4. Kada nekom dajete ponudu faktor je deset. Ne procenata već puta. Nemačka marka uvećava vrednost desetostruko tokom jednog dana. Ma kakav slom berze u Americi tridesetih, to mu dodje kao Diznilend.

U to vreme, pretpostavljate, vi koji nas dobro poznajete, mi radimo svoj posao. Privodimo kraju opremanje prvog u lancu SPORT CAFE-a. Očekujemo još nekoliko, prvo kod nas a onda Grčka, Španija... Investitor je vrlo ambiciozan i obećava.

A onda stiže vreme kada neki drugi dolaze da nas svim sredstvima zaštite od nas samih. Dolaze uglavnom avionima i krstarećim raketama, noću, da bi oni koji nas štite od njih i nas samih teže mogli da nas brane. U to vreme, locirani u iznajmljenom prostoru između generalštaba i Saveznog MUP- i svaku noć smo u centru zbivanja. Kao što se vidi, hvala Bogu, promašili su nas.

Ne moram da vam kažem, za to vreme mi radimo svoj posao. Upravo pod bombama 1999. godine završavamo instalaciju DOLBY/DTS ozvučenja za bioskop „Kozara“ u strogom centru grada. Priznajem, nije lako – tokom bombardovanja isključuju nam struju.

Konačno stiže vreme velikih promena, novi milenijum. Kod nas malo kasni - stiže tek u oktobru 2000. Demokratija sve snažnije kuca na vrata. Potom sve snažnije lupa na vrata. Onda u šerpe, lonce. Zviždi. Policija lupa po njima. Tenkovi izlaze na ulicu da se smirimo. Masa u demokratskoj žudnji razvaljuje i zgradu televizije i Saveznu skupštinu. Za nekoliko dana se sve smiruje. „Onaj“ se umorio od spašavanja nas od nas, pa rešio da čuva unuka. A nama u firmu dolazi klinac s velikom modricom preko oka. Nudi nagorelu tastaturu, jeftino skoro džaba. Iz televizije. Ima još, kaže. Pa ako nam treba... mi se bavimo i televizijom, čuo je on za nas.

Za promenu – mi se i dalje bavimo svojim poslom. Ugovaramo realizaciju radio i TV režije Savezne skupštine u sklopu kompletne rekonstrukcije objekta. Čekamo televiziju... Još uvek čekamo televiziju.

Demokratija u međuvremenu buja do eksplozivnih razmera. Srbija raste deobom kao jednoćeliski organizmi. Tri Srbina formiraju četiri partije. Neki se tuku oko vlasti, a neki onako. Iz ljubavi. Jedno jutro nam ubiše premijera, uzdanicu demokratije, evropejca par exelence. Preostali Srbi za odmazdu i iz inata formiraju još četiri partije. Sve nam lepo ide, živimo u slozi i harmoniji, društvo cveta. Samo ne znamo ujutro kad slušamo vesti, ko je koga ili gde je ko pobegao, koliko je proneverio...

Siti svega, zaključujemo da nam nema druge nego (horski) da radimo svoj posao.

Tu negde nam ukidaju sankcije. Priznajte, i vi ste od početka ove moj priče zaboravili kad su nam uvedene. Konačno bar neko formalno olakšanje. Naši partneri iz Salzburga, Audio video consulting , i mi sa druge strane, dobijamo dopunski impuls. Poslovne veze i saradnja koju smo unazad nekoliko godina negovali i, iz dana u dan, podizali na sve viši nivo, konačno je sazrela da bude i formalizovana. Godine 2003. počinje da radi AVC group Beograd, kao mešovito partnersko preduzeće na novoj adresi na koju se NT+MILENIJUM malo pre toga preselio. Adresa vam je svakako poznata. Tamo, u Takovskoj ulici 45a, smo i danas.

Saradnja sa sestrinskim firmama AVC-a iz EX-YU republika, kao i pridruženim članovima grupacije, kao što je TSE iz Ljubljane, svakodnevno raste. Razmenjuju se informacije, međusobno pomaže u dobijanju ili realizaciji poslova. U međuvremenu je, zbog potreba nastupa na segmentu tržišta koji nije bio adekvatno pokriven, osnovana zajednička firma sa nezvisnom ekipom. AUDIO LIGHT CONCEPT već drugu godinu deluje iz Zemuna na tržištu objekata kao što su klubovi, diskoteke i slično. Sa firmom SIPA iz Podgorice ostvarena je izuzetna saradnja koja je rezultovala sa nekoliko značajnih referenci u Crnoj Gori. Broj zaposlenih danas dostigao je ukupno 12, a prostor u kome smo smešteni je postao tesan.

Kad razmislim o svemu što sam vam rekao, i dalje mi je teško da odgovorim na jedno pitanje. Naime, mnogi od vas su, po prijemu poziva da svojim prisustvom uveličate ovu svetkovinu, pitali koji je povod. Odgovor očigledno nije jednostavan. Povod je samo postojanje ovih firmi, pa makar i njihove godišnjice ne bile okrugle cifre. Povod je i želja da vam se pretstavimo u punom sjaju. Motiv je svakako i namera da vam prikažemo i pokažemo neke od značajnijih referenci koje smo realizovali. O tome ćete u nastavku videti dvadesetominutni film. Intencija je, svakako, da pojasnimo da smo svo ovo proteklo vreme hteli da gradimo i gradili smo zdušno. I to prvenstveno zahvaljujući vama, dragi prijatelji, saradnici, partneri, kupci... U to ime se još jednom zahvaljujem što ste ste se odazvali u ovolikom broju. Jer samo tako glasno iskazana želja da nastavimo našu gradnju u saradnji sa vama, ima punog smisla.

Miroslav Ćipranić, 09. novembar 2007.